Dositej Obradović 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka ekonomska škola, Peć-Leposavić

Садржај
Увод ................................................................................................................................................. 3
1. Биографија .............................................................................................................................. 4
2. Друштвено политичке прилике у време Доситеја Обрадовића ............... 5
2.1. Почетак просветитељства у Србији и рад Доситеја Обрадовића ... 7
3. Животни пут и дела ........................................................................................................... 8
4. Црквена реформа ............................................................................................................... 10
5. Књижевне особине Доситеја Обрадовића ........................................................... 13
6. Живот и прикљученија ................................................................................................... 14
7. Писмо љубезном Харалампију .................................................................................... 14
Закључак ...................................................................................................................................... 15
Литература ................................................................................................................................. 16
Увод
Најзнаменитији представник српског просветитељства и рационализма XVIII века, Доситеј Обрадовић прешао је мукотрпан пут од манастирске келије до слушаоница модерних европских универзитета.
Помно читајући и размишљајући, у Доситеју се родила жеља да оде „макуд у свет, где би се могло штогод научити". Тим поводом записао је: „Та, зар би могао Златоусти овако умно, овако слатко беседити, да није учио. Мора се учити, па како било". У таквом расположењу напушта манастир, да би 1761. године доспео на Далматинско Косово, где је учио српску децу. Тамо је упознао народни живот, лепоте чистог језика, народну мудрост, што му је много значило у пројектовању националог препорода свога народа. Овде је саставио Буквицу, познатију као Доси-тејев буквар, која се у рукопису годинама ширила Далмацијом.
Доситејев живот из темеља се изменио када је избио Први српски устанак. На прве вести о устанку, у Трсту, у којем је боравио у то време, организовао је прикупљање материјалне помоћи српским устаницима. Тих дана настала је његова надалеко чувена Пјесан на инсурекцију Сербијанов.
У Београд је дошао 1807. године, пошто је претходно обавио низ значајних послова за устаничку Србију, пре свега на дипломатском плану.Свој национални програм на пољу просвете и културе, који је израдио пошто се упознао са врхунским европским достигнућима, Доситеј је у пракси остварио у Србији. То је чинио као директор свих школа када је одмах по постављењу, отпочео систематски рад на отварању не само основних него и средњих и стручних школа. Доситеј је 1808. иницирао отварање Велике школе у Београду, која ће се развити у универзитет. Две године касније, Доситејевим залагањем, у Београду је отворена Богословија.
1. Биографија
Димитрије Обрадовић је рођен у Чакову 1739. године, у Банату. Још као ђак основне школе почиње да се занима за црквену литературу, сањари и чита верске списе, разликујући се већ тада од својих вршњака. Са обзиром да је остао рано без оца, тетак , како би га одвукао од тих идеја и мистицизма, покушава да његова интересовања усмери ка једном од заната. Но, жеђ за науком и верски занос, учинили су своје, па Димитрије, првом приликом, бежи у Фрушкогорски манастир Хопово, где се закалуђерио добивши име Доситеј. Непрекидно изучавајући црквени свет и манастирски живот и начела, почиње да уочава како се све то не поклапа са његовим илузијама. Читајући друге литературе такозване “гразданске књиге“, увиђа да изван цркве постоји другачији морал и другачија мудрост. Млади илузиониста се ослобађао постепено заноса који је испуњавао његов дотадашњи живот, физички и психички. Осећао је да је жељан нових садржаја, који су иза себе оставили снови о светачком животу, заносу, мучењу тела и молитве. Немогуцност да оствари све те захтеве, постепено је доводила до општег незадовољства и коначне одлуке да побегне из манастира. У манастиру је провео три године, а напустивши га, вођен узбудљивим духом реформизма, започиње непрекидна путовања, непрекидно трагајући за истином.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com